Eng. / Fr. /Области сарадње, планови реформи и процеси политичког дијалога дефинисани су у Индивидуалном програму партнерства Босне и Херцеговине, који се прави у сарадњи са НАТО-ом и важи двије године. Кључни приоритети обухватају развој пуне демократске контроле оружаних снага, планирање одбране и одређивање буџета за одбрану, као и планирање активности у случају цивилних опасности.
Осим подршке реформама, још један кључни циљ сарадње НАТО-а са Босном и Херцеговином јесте развијање способности домаћих снага за сарадњу са снагама НАТО земаља и других партнера, посебно у мировним активностима и операцијама за рјешавање криза.
Босна и Херцеговина такође развија сарадњу са НАТО савезницима и партнерским земљама у низу других области кроз Партнерство за мир (PfP) и Савјет евроатлантског партнерства (EAPC).
Босна и Херцеговина ради на успостављању дипломатске мисије у Штабу НАТО-а, као и на отварању канцеларије за везе у Врховној команди савезничких снага за Европу (SHAPE).
Доље су назначене кључне области сарадње:
Од прикључења Партнерству за мир у децембру 2006. године, Босна и Херцеговина сарађује са савезницима на повећању безбједносне сарадње у оквиру заједнички договорених циљева у ИПП БиХ.
Власти Босне и Херцеговине су покренуле процес потписивања Споразума о статусу јединица (SOFA - Status of Forces Agreement) са савезницима, у оквиру Партнерства за мир, а у складу са националним законодавством. SOFA је мултилатерални споразум између НАТО чланица и партнерских земаља, а тиче се статуса страних јединица док се оне налазе на територији неке друге државе. Овај споразум ће значајно олакшати војну сарадњу Босне и Херцеговине са НАТО чланицама и другим партнерским земљама, као и друге практичне облике сарадње. Посебно ће бити олакшано укључивање снага у заједничке операције и вјежбе.
НАТО и Босна и Херцеговина настоје да побољшају размјену информација у борби против тероризма. Савезници ће помоћи Босни и Херцеговини да успостави одговарајуће антитерористичке снаге и пружаће савјете за побољшање постојећег државног система.
Босна и Херцеговина је објавила да је одређен број снага и ресурса потенцијално расположив за активности у оквиру Партнерства за мир, посебно за хуманитарне операције и помоћ при масовним несрећама. Постоји могућност ангажовања инжењеријских јединица и одговарајуће опреме, као и других јединица. Босна и Херцеговина је спремна да створи неопходне предуслове за коришћење резервних аеродрома у Мостару, Бањалуци и Тузли, као и за обезбјеђивање права коришћења ваздушног простора за НАТО летелице. Одређени број центара за обуку је такође стављен на располагање, укључујући Центар за обуку у Мањачи и Центар за обуку за мировне операције у Бутмиру. Такође се ради на оснивању Центра за професионални развој у Травнику који би био доступан у оквиру Партнерства за мир.
Иако то није био дио НАТО операција, Оружане снаге Босне и Херцеговине су од 2005. године укључене у Јединицу за уклањање експлозивних направа (EOD) у Ираку, у оквиру операција мултинационалне коалиције.
Реформе сектора одбране и безбједности су кључни елементи сарадње. Алијанса као цјелина и појединачне чланице Алијансе имају значајан ниво стручности на који Босна и Херцеговина може да се ослони у овој области. Кључни приоритет је сарадња на успостављању пуне демократске контроле над оружаним снагама. НАТО подржава шири процес демократских реформи, реформи институција и правних реформи који се одвија у Босни и Херцеговини.
Кључни аспект рада мисије СФОР коју је НАТО водио у Босни и Херцеговини односио се на реформе одбрамбених структура земље, које су биле подијељене у три раздвојене структуре које су водиле најбројније етничке групе у земљи. У оквиру Комисије за реформу одбрамбеног система, СФОР и НАТО су помогли да се изгради јединствена командна и контролна структура, као и да се развију заједнички принципи и стандарди за обуку и опрему у складу са НАТО стандардима. Марта 2004. године министар одбране је на државном нивоу спојио двије одвојене армије под јединствену командну структуру. Војни штаб НАТО у Сарајеву имао је водећу улогу у Комисији за реформу одбрамбеног система, а сарадња са Босном и Херцеговином на реформама се наставља до данас.
Босна и Херцеговина ради на даљем развоју потпуно професионалног активног састава оружаних снага, употпуњеног комплетно обученим активним резервистима, а сви они би били добровољци који испуњавају високе професионалне стандарде. Ове снаге, укључујући резервисте, биће интероперативне са НАТО снагама. У току је процес реструктурирања и реорганизације оружаних снага како би се постигли ови циљеви. Још један важан елемент овог процеса је пројекат НАТО/PfP Trust Fund за помоћ прекобројном особљу у области одбране.
НАТО и Босна и Херцеговина намјеравају да појачају сарадњу на пољу планирања активности у случају цивилних опасности. Босна и Херцеговина на нивоу државе развија капацитете за дјеловање у случају цивилних опасности и несрећа. У договору са Алијансом такође се ради на побољшању правног оквира за савладавање таквих ситуација, као и на успостављању кризног информационог система за координацију активности у случају опасности.
У оквиру програма Наука за мир и безбједност (SPS – Science for Peace and Security) Босна и Херцеговина је добила средства за бројне пројекте сарадње. Пројекти обухватају студије смањења опасности од сеизмичких ризика и правне аспекте борбе против тероризма.
Босна и Херцеговина и НАТО настоје да побољшају научну сарадњу. Кључне области за развијање сарадње могле би бити нова питања регионалне безбједности и иницијативе у области животне средине.
Босна и Херцеговина и НАТО настоје да побољшају јавни приступ информацијама о предностима сарадње. Савезници помажу Босни и Херцеговини да побољша обуку стручњака за јавно информисање у оквиру оружаних снага.
