Односи НАТО-а са Босном и Херцеговином
Босна и Херцеговина је једна од најновијих чланица Партнерства за мир, коме се придружила у децембру 2006. године. У том оквиру НАТО и Босна и Херцеговина развијају сарадњу која се фокусира на демократске реформе, реформе институција и одбране, као и на практичну сарадњу у другим областима. Сарадња земље са НАТО-ом дефинисана је у Индивидуалном програму партнерства (ИПП). У току је развој Индивидуалног акционог плана партнерства (IPAP) ради проширења сарадње са НАТО-ом. У априлу 2008., Босна и Херцеговина је добила позив за учешће у Интензивном дијалогу са НАТО-ом о њеним тежњама да постане чланица, као и о одговарајућим реформама.
Савезници су одиграли кључну улогу у примјени Дејтонског мировног споразума у Босни и Херцеговини, као и у одржавању мира кроз реализацију значајних мировних активности током девет година, почев од децембра 1995. У децембру 2004. године ова одговорност је предата Европској унији. НАТО је задржао војну базу у Сарајеву како би наставио да помаже босанским властима у реформи одбране, борби против тероризма, прикупљању обавјештајних података, као и привођењу осумњичених за ратне злочине.
Босна и Херцеговина тренутно настоји да се приближи евроатлантским стандардима и институцијама. Као и код многих НАТО партнера, обим сарадње заправо зависи од тога колико је земља вољна да настави са процесом демократских реформи, реформи институција и одбране. Од ове земље се такође очекује да у потпуности сарађује са Међународним трибуналом за ратне злочине у бившој Југославији.
Како сарадња изгледа у пракси?
Области сарадње, планови реформи и процеси политичког дијалога дефинисани су у Индивидуалном програму партнерства Босне и Херцеговине, који се прави у сарадњи са НАТО-ом и важи двије године. Кључни приоритети обухватају развој пуне демократске контроле оружаних снага, планирање одбране и одређивање буџета за одбрану, као и планирање активности у случају цивилних опасности.
Осим подршке реформама, још један кључни циљ сарадње НАТО-а са Босном и Херцеговином јесте развијање способности домаћих снага за сарадњу са снагама НАТО земаља и других партнера, посебно у мировним активностима и операцијама за рјешавање криза.
Више…
Како су се развијали односи са Босном и Херцеговином?
Августа 1995. године НАТО ваздушне акције су одиграле важну улогу у окончавању трогодишњих крвавих сукоба у земљи. У децембру 1995. године Алијанса је покренула прву мировну мисију Снага за имплементацију мира (ИФОР/IFOR - Implementation Force), како би примијенила војне одредбе Дејтонског мировног споразума. ИФОР је годину дана касније замијењен мисијом Стабилизацијских снага (СФОР/SFOR - Stabilization Force), која је помагала у одржавању мирног окружења у којем се земља поново развијала, уз подршку реформи оружаних снага Босне и Херцеговине. Како се безбједносна ситуација постепено побољшавала, број мировних снага се сразмјерно смањивао са првобитно послатих 60.000 на 7000 у 2004. години. Мисија СФОР је окончана у децембру 2004. године, када је одговорност за одржавање безбједности предата Европској унији. НАТО наставља да подржава операције ЕУ у БиХ (Operation Althea) у оквиру споразума Берлин плус.
Више…
